Pivo je oduvek bilo piće koje je donosilo osveženje, utoljavalo glad, davalo snagu i podsticaj, ali i umirivalo i opuštalo. Da naprave pivo od ječma znali su još stari Sumerci i Vavilonci. Kralj Hamurabi ga je uvrstio u svoj zakonik i trgovao njime sa svojim susedima. U egipatskim grobnicama pronađeni su recepti za spravljanje piva stari gotovo 4.500 godina. Pili su ga stari Grci, pre nego što je vino osvojilo ovo područje. Rimljani su ga nasledili, a plemena koja su im oduzela sjaj nosila su pivo na sve svoje pohode. Rimski istoričari Plinije i Tacit pisali su kako su saksonska, keltska i germanska plemena pila pivo. Otud je i većina engleskih pojmova vezanih za pivo anglo-saksonskog porekla.
Ni jedan poznati ep nije spevan, a da pivu u njemu nije posvećena dužna pažnja.
Osnovne procedure za pravljenje piva u Evropu su stigle sa Bliskog Istoka. Tokom Srednjeg veka katolički monaški redovi očuvali su veštinu spravljanja piva. Poznato je da su pojedini monaški redovi tokom iscrpljujućih postova pili pivo koje su nazivali "tečnim hlebom".
Hmelj počinje da se koristi u Nemačkoj u 11.veku, dok na Britansko ostrvo stiže u 15.veku iz Holandije. U Nemačkoj je 1420.godine otkrivena proizvodnja piva procesom "donjeg vrenja". Pivo dobijeno ovim procesom prozvano je "lager" (od nemačkog oblika reči čuvati), pošto je proizvodnja trajala duže od dotadašnje proizvodnje takozvanim "gornjim vrenjem".
Industrijska revolucija unela je novine i u proizvodnju piva. Omogućena je proizvodnja lager piva i u leto otkrićem rashladnih uređeja u drugoj polovini 19.veka. Čuveni francuski hemičar Luj Paster i kasnije danski botaničar Emile Hansen otkrili su proizvodnju čistih kultura kvasca, neophodnog za dobijanje većine piva. U prošlom 20.veku proizvodnja piva postaje industrija ogromnih razmera. Pivo počinje da se pije na svim kontinentima.
Kako se pivo pravi?
Ječam se prvo potapa u vodu i tamo se drži dok ne otpočne klijanje. Zatim se stavlja u kazan gde se suši. Ovako dobijeni proizvod predstavlja ječmeni slad, koji se meša sa vrelom vodom. Smesa slada i vode odlazi u drugi lonac gde se dodaje hmelj i počinje kuvanje. Posle kuvanja u odvojenom loncu ovome se dodaje kvasac i vrši se fermentacija. Njeno trajanje zavisi od vrste kvasca i vrste piva koju želimo da dobijemo. Na kraju pivo se pakuje i spremno je za upotrebu, što je, i najbolji deo priče o pivu.
Zanimljivosti oko piva
Osim vavilonske medovine, postoje još neka pića slična pivu: postoje na stotine različitih afričkih pića koja se prave od biljaka bogatih skrobom, a jedno od najpoznatijih se zove burukutu, u Japanu se pravi sake, koji je nešto između piva i rakije, u Kini se pravi amsu, a u Koreji suk suk (sva ova daleko azijska pića su od pirinča), u Meksiku se od kaktusa pravi pulke, a u Rusiji se od ražanog hleba pravi kvas.
U Engleskoj se u 17.veku koristila veoma specifična čaša za pivo, takozvana "yard of ale glas". Ta čaša je dugačka oko jednog jarda (90 cm) i imala je zapreminu od jedne pinte (pola litra). Imala je otvor nalik na trubu, a na drugom kraju je obično bilo "stopalo". Bila je veoma nepraktična za svakodnevnu upotrebu, pa je korišćena samo za posebne zdravice.
Vikinzi su pre bitaka pili piće koje su zvali "ale" i koje je takođe neka vrsta piva, pa su u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a često i nagi do pojasa.
Bezbedna namirnica
Pivo po svojoj prirodi, broju i kvalitetu sirovina, kao i načinu proizvodnje predstavlja u zdravstvenom smislu jednu od najispravnijh namirnica. Opsežna i vrlo ozbiljna istraživanja godinama vođena brojnim kontrolnim laboratorijama navode na zaključak da je pivo izuzetno bezbedna namirnica u kojoj je prisustvo potencijalno štetnih sastojaka daleko ispod dozvoljenih granica. Još po nemačkom zakonu o čistoći piva iz 1516.godine pivo sme da sadrži jedino ječmeni slad, hmelj i vodu. Kasnije je to dopunjeno pivskim kvascem, za koji ljudi u 16.veku još nisu znali. Ovaj zakon kreirao je bavarski vojvoda Vilhelm IV da bi garantovao čistoću bavarskog piva, jer su proizvođači piva često umesto skupljih ječma i hmelja koristili jeftinije pirinač i kukuruz. Ova četiri sastojka, sva prirodna, dovoljna su za proizvodnju većine vrsta piva. Neka specijalna piva, sadrže i druge sastojke dodate zbog ukusa (voće, karanfilić, korijander, čokolada...).
Za "medeni mesec" zahvaliti pivu!
U Vavilonu je postojao običaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac svog zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko ovaj može da popije. A medovina je pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle i potiče današnji "medeni mesec"
Piće, hrana i osveženje u jednom!
.
Ovaj blog je posvećen burazeru Momiju, drugarima Deji, Šuletu i svim ostalima koji se neizmerno trude da industrija piva opstane u vremenu svetske ekonomske krize
Šta je to pivo
Pivo je slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma, i daje pivu sastojak od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrakta piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen-dioksid. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se sa pravom smatra "tekućom hranom". Energetska vrednost jednog litra standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti litra punomasnog mleka.